Magareće mleko, Ljutovo, Subotica

Magareće mleko važi za eliksir zdravlja i lepote, a zbog dragocenih svojstava jedno je od najskupljih ne samo kod nas nego i u svetu. Uprkos tome, salaš u Ljutovu kod Subotice jedan je od retkih u Vojvodini na kome uzgajaju skromne životinje koje daju ovaj skupoceni napitak.

Kada nam se neko obrati sa molbom da kupi magareće mleko, moguće je da lično prisustvuje muži kako bi se uverili da mleko koje će primenjivati zaista potiče od magarice, kao i kako bi videli način na koji je proizvedeno.

Magareće mleko je slatkog ukusa (zbog visokog sadržaja laktoze, mlečnog šećera), bez posebnog mirisa.

Blaško Šimoković jedan je od retkih u Vojvodini koji na svom salašu u Ljutovu kod Subotice ima farmu magaraca koje uzgaja zbog blagodeti za zdravlje njihovog mleka.

„Imali smo sreće što smo uzeli magaricu sa puletom. Tako smo odmah mogli i da je muzemo jer, logično, ona daje mleko samo kada ima mladunče. Mi koristimo ono što posle njega preostane.

Nije puno, ali je dragoceno, pa smo nabavili još magarica“, objašnjava Blaško Šimković, vlasnik farme magaraca iz Ljutova kod Subotice.

Zbog lekovitih svojstava magareće mleko hvalio je još otac medicine Hipokrat, a kao eliksir lepote i mladosti koristila ga je još Kleopatra pa sa salaša u Ljutovu poručuju da bi svi trebali da znaju da magarci nisu samo tvrdoglavi već i – dragoceni.

Uzgajamo magarce, rase „Balkanski magarac“ koje hranimo prvenstveno livadskom travom/senom. Povremeno dobijaju ovas u ishrani, a većim delom dana uživaju na pašnjaku. Naše gazdinstvo je otvoreno za posete jer magarci vole prisustvo čoveka, radoznali su i umiljati.

O balkanskom magarcu, istorijat i očuvanje za buduća pokoljenja

Balkanski magarac je u bliskoj prošlosti bio neizostavan segment ruralnih predela i jedna od karika lokalne stočarske ekonomije. Uzgoj i korišćenje magaraca bilo je pre svega u vezi sa ovčarskom proizvodnjom koja je sve do prve polovine prošlog veka predstavljala osnovni stub ekonomije ruralnih predela.

Dobro podnose leta, ali i zime, jer magarcima ne škodi  boravak na otvorenom ni na minus 25-30 stepeni Celzijusa. Ali, magarci jesu oduvek bili potrebni čoveku. U davnim vremenima su im bili glavno prevozno sredstvo i nosači opreme za putovanje.

Kasnije je magarac dobio sličnu ulogu, kao predvodnik stada ovaca, a odvajkada se i magareće mleko koristilo za ishranu ljudi. Neretko i kao lek. Magareće mleko i danas jeste najzdravije, najlekovitije, ali i najskuplje.

Magareće mleko se prikuplja na human način

Još davnih dana je zabeležena medicinska upotreba magarećeg mleka u nekim delovima Indije i Afrike. U Grčkoj su ga koristili i za oralnu i za lokalnu upotrebu.

Po svojoj strukturi magareće mleko najviše liči na ljudsko, odnosno majčino mleko, pa se tako u mestima gde ga je bilo koristilo i u prvim danima života odojčadi, ali i u kasnijem periodu kao zamena. Spada u albuminsko mleko zbog veoma visokog %  belančevina surutke (čak 39%).

Inače, mleko magarice može da se koristi u svežem stanju, pod uslovom da je prikupljeno u kontrolisanim uslovima. Važno je znati da ga ne treba termički obrađivati, odnosno kuvati na temperaturama višim od 40 stepeni.

Uz samo mleko i njegove proizvode, poznat je i kumis od magarećeg mleka (blago alkoholno piće), a o izvanrednom dejstvu na kožu postoje brojni dokazi kroz studije, kao i praktična iskustva (kreme, sapuni, šamponi).

Zanimljivo je da se za razliku od kravljeg, magareće mleko prikuplja na human način, što znači dok su beba magare i majka zajedno. Ova veza je toliko jaka da majka magarica ne može da proizvodi mleko ako potomak nije uz nju.

Magareće mleko i njegove zdravstvene prednosti

Ovo mleko je pogodno i preporučljivo za sve grupe potrošača jer sadrži veoma nizak udeo mlečne masti (0,3-0,8 odsto). Zasićene masne kiseline prisutne su sa oko 67,5 odsto, a nezasićene sa 32,5.

Ovakav raspored masnih kiselina rezultira odličnim uticajem na naš imunski, karidovaskularni i nervni sistem. U magarećem mleku se nalazi više gvožđa nego u majčinom mleku, kao i fosfora i kalcijuma. 

Pored toga, od davnina se magareće mleko koristi u smirivanju kašlja (ne kaže se badava „magareći kašalj“ u našem narodu). Takođe, pomaže i kod bronhitisa, bolje zaštite digestivnog trakta od infekcija i kod zapaljenskih bolesti creva.

Magareće mleko ljudi sa dobrim efektom koriste za bolji imunitet, kao i za respiratorne i kožne probleme. Prvenstveno zbog niskog sadržaja masnoća, zabeleženi su dobri razultati u prevenciji i kontroli porasta holesterola i lečenju arteroskleroze, kao i oporavku kardiovaskularnih pacijenata.

Da li magareće mleko mogu da konzumiraju osobe alergične na laktozu

Istraživanja su potvrdila da deca koja su alergična na proteine iz kravljeg mleka mogu da konzumiraju magareće mleko. Studije takođe kažu da konzumacija magarećeg mleka nema povoljan uticaj samo na decu već i na ostale kategorije ljudi, od tinejdžera do starijih.

Kako magareće mleko ima povećan sadržaj velike grupe enzima koje druge vrste mleka nemaju (laktoperoksidaza, laktoferin, imunoglobulin i lizozim), njegove prednosti su nedvosmislene i na polju sprečavanja upala i antimikrobnog dejstva.

Magareće mleko poznato je i kao eliksir mladosti za kožu, ali i rešavanje brojnih problema. Ono sadrži vitamine A, D i C, kao i proteine i dobre masne kiseline. Poznato je da retinol, dragoceni sastojak u nezi kože nastaje od vitamina A i da podstiče ćelije kože da budu aktivne.

Vitamin D sprečava starenje kože i smiruje upalne procese kakvi su ekcem, rozacea ili akne. Nemojte zaboraviti da se vitamin D najbolje apsorbuje iz sunčevih zraka i da nije dobro neumereno unositi ga suplementacijom.

Prednost magarećeg mleka je i u tome što se za razliku od nekih drugih mleka prirodno nalazi u njemu, a ne dodaje se naknadno. Vitamin C koji se nalazi u magarećem mleku pospešuje proizvodnju kolagena u koži, efikasan je kao jak antioksidant u borbi protiv slobodnih radikala i takođe sprečava starenje. Boljoj hidrataciji doprinose proteini i dobre masne kiseline.

Magarci su odvajkada verno služili čoveku, bilo da su nosili njega, tovar ili čuvali stada. Uprkos tome, ove skromne životinje sve su ređe u torovima domaćina u selima.