Rasadnik paulovnije “Parabuć” Ratkovo

Ulica:
Lenjinova 94
Grad:
25253, Ratkovo
Telefon:
+381 63 45 32 87; +381 65 377 19 10
+381 65 377 19 10
Email:
officemojafirma@gmail.com

 


 Rasadnik paulovnije “Parabuć” Ratkovo


Rasadnik paulovnije “Parabuć” Ratkovo  je mali porodični rasadnik paulovnije namenjen za proizvodnju i prodaju rasada i sadnica paulovnije.

 

U mogućnosti smo da vam pored rasada i sadnica obezbedimo po najpovoljnijim uslovima seme i reznice više vrsta paulovnije. Sve naše proizvode šaljemo brzom poštom.

 

 

 

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

    Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

    Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

    Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

    Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

    Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

    Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

    Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo

  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo
  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo
  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo
  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo
  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo
  • Rasadnik Paulovnije "Parabuć" Ratkovo
 

 

 

Pošto je pošumljenost Srbije manja od 30%, a pošumljenost Vojvodine je oko 6%, potrebne su brze i efikasne mere da se ovaj rezultat bar malo ublaži. Za sada najefikasniji način je sadnja brzorastućeg kineskog drveta paulovnija.

 

 

 

   

 

 


 

Paulovnija je izuzetno zahvalno drvo, nisu potrebni neki posebni uslovi za njen uzgoj a korist je višestruka. Ni jedno drugo drvo na našim prostorima nema takve karakteristike kao paulovnija.

 

 

 

  • spada u najbrže rastuće vrste drveća

 

 

  • posle seče iz panja ponovo izrasta novo stablo ( 7 do 8 puta može da se seče)

 

 

  • prečišćava vazduh i apsorbuje ogromne količine ugljen dioksida

 

 

  • koristi se u prizvodnji nameštaja, građe, muzičkih instrumenata, sportskih rekvizita,…

 

 

  • koristi se i kao ogrevno drvo (ima veću kaloričnu moć od sušenog uglja)

 

 

  • list služi kao vrlo kvalitetna hrana za stoku

 

 

  • izuzetno atraktivni i medonosni cvetovi, med spada u kategoriju C5

 

 

  • odličan odnos težina/čvrstoća

 

 

  • brzo se suši i prilikom sušenja se ne deformiše i ne puca

 

 

  • lako se obrađuje, otporno na vlagu

 

 

 


 

 

 

 


 

USLOVI ZA GAJENJE PAULOVNIJE

 

ZEMLJIŠTE

 

Paulovnija ne uspeva na kiselom i močvarnom terenu. Poželjna Ph vrednost je 5,5 -8. Mada voli često i obilno zalivanje, ne podnosi  da joj koren leži u vodi tako da močvarna i zemljišta sa visokim podzemnim vodama  nisu  pogodna za paulovniju. Sve ostale vrste zemljišta joj odgovaraju.

 

 

 

NADMORSKA VISINA

 

S obzirom na to da je naš kraj izrazito ravničarski, nemamo lično iskustvo do koje nadmorske visine uspeva paulovnija.  Na internetu se mogu videti različiti podaci (600m, 800, 1500,…) ali to ne možemo ni potvrditi niti demantovati.

 

 

 


 

KLIMA

 

Paulovnija potiče iz jugoistočne Kine gde se klima u značajnoj meri razlikuje od naše. Zime su blaže a leta sa mnogo više padavina, što su idealni uslovi za paulovniju.

 

Mada se o tome malo zna, u Srbiji su primerci osnovnih vrsta (elongata i tomentosa) prisutni već nekoliko decenija. Iako se ne radi o velikom broju, može se reći da su se ove sorte uspele adaptirati na našu klimu – preživele su i sušna leta i nekoliko izuzetno oštrih zima.

 

 

 

 

U poslednjih nekoliko godina sve prisutnije su razne vrste hibrida ali je isuviše rano procenjivati koji od njih su pogodni za naše klimatske uslove. Tek za desetak godina, kad bude dovoljan broj odraslih stabala mogu se donositi neki ozbiljniji zaključci.

 

 

Do tada, sigurnije je izabrati proverene sorte, pogotovo se preporučuje seme i sadni materijal proizveden iz ovdašnjih stabala jer su ona već aklimatizovana.

 

 


 

                                               SADNJA   I    NEGA

 

SETVA  SEMENA

 

Prilikom setve treba voditi računa o tri osnovna parametra: temperaturi, vlažnosti  i osvetljenju. U prvih 6-8 nedelja bilo bi idealno da temperatura bude 23-29 stepeni, vlažnost vazduha preko 70%, osvetljenje  24 sata dnevno- što pribliznije dnevnoj svetlosti.

 

Pritom, zemlja mora biti konstantno vlažna, ne sme se osušiti, ali ni da biljke “plivaju” u vodi. Kad biljke malo ojačaju (4 stalna listića) može im se postepeno smanjivati broj sati  osvetljenja u toku dana a lakše će podnositi i kolebanja temperature i vlažnosti.

 

 

Naravno, teško je obezbediti baš  idealne uslove ali možemo se potruditi  da im pružimo bar približno  ono što traže. Ako odstupanja od gore navedenih uslova nisu drastična, biljke će možda kasniti u nicanju i malo sporije napredovati ali krajnji rezultat će biti sasvim zadovoljavajući. Najviše štete može naneti nedovoljno osvetljenje prilikom nicanja, jer tek iznikle biljčice idu u visinu, ostaju tanke i sklone su poleganju. Na to treba obratiti pažnju.

 


 

 

Sama setva je vrlo jednostavna i može se obaviti na više nacina:

 

Na dobro navlaženi supstrat ili  zemlju za cveće (sloj zemlje min. 3 cm) ”poslagati” seme i ostaviti ga na površini – ne pokrivati slojem zemlje. Ovo “poslagati” znači da medjusobni razmak bude oko 2 cm, kako ne bi nikle pregusto. Ako se odlučite na jos veći razmak, neka i sloj zemlje bude deblji, kako bi koren imao dosta prostora da se razvija.

 

 

 

Ako sejete u kontejnere za rasad, u svaku rupu stavite po jednu semenku.  Seme mora konstantno biti vlažno da se ne osuši, ali ne sme biti ni preterano vlažno da ne istrune. Vlažnost se održava orošavanjem (fajtanjem) nekoliko puta dnevno, zavisi od vlažnosti vazduha.  Seme je izuzetno lagano pa vodite računa da prilikom fajtanja ne odleti. Prosečno vreme nicanja je 7-15 dana.

 

Ovo je opšteprihvaćeni i najzastupljeniji način setve. Sva uputstva koja se mogu videti na internetu, uz manje izmene, odnose se na ovaj način setve.

 

Seme držimo u vodi 4 dana, na sobnoj temperaturi, u providnoj posudi, pod svetlom 24 sata.

 

Posle 4 dana posejemo u kontejnere, obilno natopimo i prekrijemo tankim slojem supstrata (1-2 mm). Taj gornji sloj ne zalivamo, on sam povuče vlagu odole i održava semenku stalno vlažnom.  Zatim pokrijemo kontejner folijom i dobro ga ušuškamo da ne gubi vlagu. Tako stoji 3 dana, ne otvaramo ga i ne zalivamo. Temperatura je oko 23-24 stepena. Kad se skine folija (posle 3 dana) poneka je već nikla, sutradan niče oko 50%, a u naredna 2-3 dana niče 90-100%…

 

Ukoliko bi seme ostalo u vodi 5 dana krenuće klica pa će sama setva biti komplikovanija, a eventualno oštecenje klice bi značilo sejanje jalove semenke. Zato je bitno da seme bude u vodi baš 4 dana. Isto tako, folija ne sme biti duže od 3 dana jer  tek iznikli kotiledoni  svenu ako duže vreme pokušavaju da probiju foliju…

 

Prednost u odnosu na tradicionalnu setvu je u tome što semenka mora u svakom momentu biti vlažna, ne sme se osušiti, što zahteva fajtanje nekoliko puta dnevno – ovde toga nema. Drugo, biljke koje ovako niknu su znatno čvršće  i  temeljnije od onih koje niču iz semena na površini. Naravno, Vaš izbor je na koji način ćete sejati…

 


 

NAPOMENA:

 

Sistem 4+3 (4 dana u vodi + 3 dana pod folijom) savršeno funkcioniše u konkretnim uslovima koje smo naveli. Ukoliko se odlučite za ovaj način setve obavezno prvo izvršite testiranje na manjem broju semenki jer je moguće odstupanje u zavisnosti od temperaturnih i svetlosnih uslova, kao i od vrste semena.

 

Takođe, ovaj način setve se odlično pokazao kod Tomentose i Elongate, dok hibridne sorte i Fortunei nisu dali zadovoljavajuće rezultate. Generalno, Fortunei i hibridi imaju niži procenat klijavosti a ovakvom setvom on se dodatno umanji te dolazi do izražaja neujednačeno nicanje koje je za njih karakteristično i prlikom standardnog načina setve.

 

 

 

Bez obzira na način setve, najmanje još 15 dana posle nicanja treba im držati osvetljenje 24 časa dnevno da se ne bi desilo, usled nedovoljne svetlosti, da se rasad u startu izduži a ostane tanak. Biljke ostaju u toj posudi sve dok im ne postane tesno i tada se presadjuju u saksije (tesno im je kad u znatnoj meri listovima počnu preklapati jedna drugu, kao i kad koren izbije na rupe na dnu kontejnera. To je uglavnom posle 4-6 nedelja, kad su kvalitetno formirana dva para stalnih listova).

 

Prilikom presadjivanja u saksije pokušajte biljku preneti sa što više zemlje oko korena, kako bi što lakše podnele presadjivanje. Neka saksije ne budu manje od 8cm (okrugle) ili 7×7 cm (kvadratne) da bi koren imao dovoljno prostora za nesmetano razvijanje. U tim saksijama može ostati sve do presađivanja na stalno mesto (ne pre polovine maja – kad prođe opasnost od mrazeva).

 

Ukoliko planirate duže da ih držite u saksijama, svakako i saksije moraju biti veće.  U periodu izmedju dva presađivanja rasad se gaji kao i bilo koji drugi rasad (paprika, paradajz,…) s tim što se ne preporučuje nikakvo đubrenje dok biljka ne bude imala 4 stalna lista. Obavezno se moraju “prekaliti” pre presađivanja na stalno mesto.

 

To znači da se POSTEPENO privikavaju na jače sunce i hladnije noćne temperature, da bi poslednjih 5-7 dana bile izložene uslovima kakvi je očekuju na otvorenom. Vlada pogrešno mišljenje da visina sadnice odredjuje njen kvalitet. Naprotiv, bolje su niže i temeljnije sadnice sa krupnim listovima. Sadnica je u “top formi” za presadjivanje na otvoreno kad ima 8-12 stalnih listova, visine 15-25 cm, sa što manijm razmakom izmedju susednih parova listova, sa čvrstom stabljikom debljine 2 -5 mm (u korenovom vratu).

 

Nemojte čekati predugo, jer sadnice preko 30 cm mnogo teže podnose presadjivanje, te se do jeseni  bore za opstanak, dok ih ove “male” obilaze i po visini i po debljini stabla. Prilikom presadjivanja obavezno rupu dobro natopite vodom (bukvalno, sadržaj saksije posadite u blato, a potom prekrijte slojem od 2-3 cm suve rastresite zemlje).

 

 

Optimalni rok za presadjivanje na otvoreno je 15. 05. – 30. 06. ali i tokom celog jula nije kasno da sadnice spremne dočekaju zimu. Da bi sadnica dostigla fazu za presadjivanje potrebno joj je oko 3 meseca  pa na osnovu toga i planirajte vreme setve.

 


 

SADNJA REZNICA KORENA

 

U Kini je ovo najrasprostranjeniji  način sadnje, pre svega zato što je najjednostavniji.  Ne zahteva posebne uslove kao proizvodnja rasada iz semena, samo se posadi u zemlju (bukvalno, kao krompir) i prepusti se prirodi da odradi svoje. Sadnja se obavlja u kasnu jesen ili rano proleće, bez zalivanja.  Reznice se “bude” iz zimskog mirovanja kad zemlja dostigne temperaturu 10-12C. U našim klimatskim uslovima niču uglavnom početkom maja.

 

Neuporedivo sigurnija varijanta je da se posade u saksije tokom marta ili aprila (pa čak i maja) pa kad prodje opasnost od mraza presade se na stalno mesto,  Na taj način produžavamo vegetaciju tako da će do jeseni ovakva sadnica biti znatno naprednija od onih posadjenih direktno u zemlju. Po pravilu, sade se pod uglom 30-45 stepeni tako da je gore okrenut deblji deo reznice koji je bio bliži stablu (to joj je prirodni položaj u kojem je bila pre vađenja iz zemlje i sečenja).

 

 

Međutim, u praksi se pokazalo da ništa slabiji procenat nicanja nije kad se one posade vertikalno, horizontalno, pod bilo kojim uglom…čak i kad vire iz zemlje do 1 cm. Bitno je samo ne posaditi ih preduboko, ne preko 2 cm, i ne preterivati sa zalivanjem u prvih nekoliko nedelja, dok se dobro ne ukorene. U protivnom može sa desti da reznica istrune pre nego što formira dobar korenov sistem.

 

Procenat uspešnosti ovakvih sadnica je preko 80%. Kod većine reznica krene nekoliko izdanaka. Kao i prilikom čepovanja preporučuje se da se ostavi najbolji a ostali pažljivo uklone. Nije nemoguće preseći reznicu i na taj način dobiti dve sadnice ali je prilično visok rizik da neće ostati nijedna. Zato je bolje ići na sigurnu varijantu i tu jednu sačuvati.

 


Sadnja reznica ima nekoliko prednosti u odnosu na setvu semena:

 

  1. Vremenski rok izmedju sadnje/setve i presadjivanja na stalno mesto je upola manji. Sadnica iz reznice je spremna za presadjivanje za nekih mesec i po dana (sadnja u aprilu ili maju) do 2 meseca ( sadnja u martu).
  2. Neuporedivo je manje posla i ulaganja jer reznice nisu toliko osetljive na temperaturna kolebanja niti zahtevaju svetlost 24 sata u periodu nicanja i neposredno posle toga. Ovo se posebno odnosi na reznice posadjene u aprilu i maju, bukvalno saksije mogu biti na otvorenom, samo ih zaštititi u slučaju eventualnog mraza
  3. Prilkom nicanja iz reznice kreće neuporedivo jači i temeljniji izdanak nego iz klice semena tako da je isključena mogućnost poleganja i sličnih problema koji se dešavaju sa rasadom iz semena. Mada su i kod semena, ako se sve odradi kako treba, šanse za poleganje vrlo male, ovde se i to malo potpuno isključuje

 

 

Prema nekim tvrdnjama sadnice iz reznica se ne moraju čepovati posle prve godine (nulte godine). To je tačno isto koliko je tačno da ne treba čepovati sadnicu iz semena ili in vitro sadnicu. Naime, odluka o tome zavisi od toga koliko je sadnica izrasla u toj nultoj godini kao i od namene budućeg stabla.

 

Tu se treba apsolutno pridržavati pravila koje važi za čepovanje, bez obzira na koji način su sadnice proizvedene. Pritom, uporedjujući sadnice iz semena i sadnice iz reznica približnih dimenzija, koje su presadjene na stalno mesto u isto vreme i uz isti tretman tokom leta, na kraju sezone nisu se značajno razlikovale. Istina, nije u pitanju veliki broj uzoraka (20+20) ali se nameće zaključak da su reznice “startnije” u prvih mesec-dva a kasnije tokom vegetacije prirast je prilično ujednačen.

 


 

PRESAĐIVANJE

 

Paulovnija odlično podnosi presađivanje u svim fazama razvoja.  Često je procenat primljenih biljaka preko 90% a ne retko i svih 100%. To ne znači da je treba presađivati više puta, nego samo kad je neophodno.  Ako uslovi dozvoljavaju, najbolje je posaditi odmah na stalno mesto kako bi se izbeglo obnavljanje korena i neizbežni periodi adaptacije na novu sredinu…

 


U zavisnosti od namene sadi se na različita rastojanja:

 

  • za industriju (građa, nameštaj) sadi se najmanje 4x4m (seče se na svakih 8-10 god)
  • za ogrevno drvo  2×2 ili 3x3m  (seče se na svakih  4-5 god)
  • za biomasu  raspored  redova se prilagođava mehanizaciji ali neka međuredni razmak ne bude manji od  1m a razmak sadnica u redu ne manji od 0,5m
  • za pčelarstvo ili kao ukrasno drvo poželjno je ostaviti svakom stablu dovoljno prostora da nesmetano razvije  široku  krošnju – bar 5m

 

 


 

ĐUBRENJE

 

Nije zahtevna po pitanju  đubrenja. Naprotiv,  pokazuje odlične rezultate i na vrlo lošim zemljištima tako da đubrenje nije neophodno ali svakako joj neće naškoditi. Nije loše izvršiti analizu zemljišta pa na osnovu eventualnog nedostatka nekog elementa odrediti tip đubriva. Pritom,  najteže će podneti nedostatak fosfora, koji podstiče razvoj korena, što je paulovniji vrlo bitno u prve dve godine.

 


 

ZALIVANJE

 

Paulovnija zahteva često i obilno zalivanje. Teško je precizno definisati koje su količine vode optimalne, to zavisi od vremenskih prilika, veličine sadnica, vrste zemljišta…

 


 

Izvor:  http://paulovnijasid.simplesite.com/

 

Vlasnik
Slaviša Ignjatović
Ulica
Lenjinova 94
Grad
25253, Ratkovo
Država
Srbija
Telefon
+381 63 45 32 87; +381 65 377 19 10
+381 65 377 19 10
Email
officemojafirma@gmail.com