Pirografija, ručna izrada ikona – Zlaja

Pirografija, ručna izrada ikona – Zlaja

Proces izrade ikone

Kada naručite ikonu, početak rada je pronalaženje određene vrste drveta, koja ima odredjenu strukturu koja odgovara   liku Vašeg   Sveca.

Daska se seče po naručenim dimenzijama, ostavlja se da se osuši      3     dana   i    3 noći.

Vaš Svetac se prvo slika običnom olovkom po drvetu, jer pirograf NE DOZVOLJAVA ni najmanje greške.

Kada su osnovne linije prenete na drvo, na snagu stupa pirograf.  Laganim potezima pirografa, sagorevanjem drveta, Vas Svetac se  zauvek    prenosi   na  drvo.

15.-17. dan, kada se završi sa pirografijom, ikona se pusti da odleži jedan dan – pogled slikara je     malo    drugačiji    sutradan.

Nastupa lagano lakiranje – verniranje, specijalnim lakom koji je na bazi bilja – zastitni lak, koji će ikonu ZAUVEK ostaviti svežu i unikatnu. Lakiranje traje 2-4 dana, u zavisnosti od dimenzija da se perfektno osuši.

Pakuje se i šalje na Vašu cenjenu adresu.

Šta je pirografija?

irografija je najstariji način pisanja, poznat već doba Nemanjića.

Pirografija znači „pisanje vatrom“ i spada u tradicionalni oblik umetnosti koji se služi zagrejanim vrhom ili žicom kojima se pali podloga od prirodnih materijala, u mom slučaju drvo, da bi se na njega prenela neka vrsta dizajna.

Ne uobičajena i nesvakidašnja tehnika koja daje predivne rezultate…

Pirografija zahteva dosta vremena jer se u potpunosti radi ručno, a svaka linija se posebno iscrtava.

Pirografija je u tradiciji narodnih umetnosti u mnogim evropskim zemljama, kao i zemlje poput Argentine i ostatka Južne Amerike.

Sagorevanje se može  obaviti putem modernih čvrstih alata, slično lemilici, ili toplom žicom.

Nijansama od boje samog drveta do tamno braon sa raznim nijansama daju neuporedivu lepotu.

Žive nijanse koje daje pirograf i surovost drveta daju pravu magiju.

Vekovima unazad, muškarci su imali „radni alat“, gvožđe, koji su grejali na vatri i time „pisali“ po drvetu.

Tokom vekova, tehnika pirografije je rafinirala da bi danas stigla kao umetnost budućnosti priznate širom Sveta.

Šta je, ustvari, ikona?

Ikona znači slika, lik ili obraz.

Pravoslavni hrišćani odaju ikonama veliko poštovanje, jer u njima vide stvarno Božje prisustvo u Crkvi, i kada se mole pred ikonama, oni se u stvari mole Bogu.

Pravoslavna crkva na ikonama posle Sedmog vaseljenskog sabora predstavlja: Gospoda Isusa Hrista, Bogorodicu, anđele, i svetitelje. Ikona ima svoj osnov i u religioznoj psihologiji, tako dubok, da se u pravoslavlju javlja neophodnim elementom bogopoštovanja.

Zbog toga se ikone stavljaju u kuće, hramove i na druga mesta.

Dom u kome nema ikone za pravoslavce je nečisto i pusto mesto. Poštovanje se ne odnosi na materiju od koje je ikona izrađena: drvo, zlato, boja i druge, već na lik koji je predstavljen na njoj.

Ikone se osvećuju posebnim činom i kroz to svešteno dejstvo uspostavlja se veza između onog ko je na ikoni naslikan i same ikone.

Kroz osvećenje ikone dolazi do tajanstvenog susreta između Gospoda našeg Isusa Hrista i onoga koji se moli. Ikona je vekovima prisutna u evropskoj kulturi kao predmet kulta i kao umetničko delo.

Cenjena i uništavana, slavljena i osporavana, ikona je obeležila period hrišćanstva i na Istoku, i na Zapadu Evrope. Kod pravoslavnih ikona je dobila veći značaj nego bilo koji drugi odraz vere u umetnosti.

Zbog ikona su ljudi stradali braneći ih, ili uništavajući ih; ikonama je u Vizantijskom carstvu pridavan veći značaj i od ljudskog života periodu ikonoborstva (VIII—IX v.).